Број младих особа у БиХ је 777.000 (што је за 315.000 мање него 1991. године када је било 1.091.775).

У БиХ данас живи око 607.100 особа у доби до 15 година.

Приоритети младих људи се огледају у сљедећих неколико области:

• Образовање

• Запошљавање

• Здравље

• Социјални статус

• Партиципација у јавном животу

• Култура, спорт и слободно вријеме

Стање положаја младих у БиХ се може пратити кроз њихов третман у горе наваденим областима.

ОБРАЗОВАЊЕ

Уз запошљавање и економију, образовање и обука су најважнији елементи којима се одређује економски и социјални положај младих, те најважнији елементи политика према младима.

Као што је и дефинисано Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, образовање је једно од основних људских права.

Европска унија је након усвајања Лисабонске стратегије, те кроз Болоњски и Копенхагенски процес поставила реформу образовања као један од приоритета за владе свих држава чланица.

Стога је Болоњски процес најважнија и свеобухватна реформа виског образовања у Европи. Крајни резултат процеса јесте успостављање европског простора високог образовања до 2010. године у коме ће запосленима и студентима бити признате њихове квалификације на цијеломе подручју Европске уније, што ће им омогућити већу мобилност и лакше запошљавање.

Кључни изазови на овом пољу су:

• Лоша повезаност образовног система са сектором рада и запошљавања, односно тржиштем рада.

• Образовни систем је базиран на настави без практичне компоненте у образовању.

• Изузетно висока стопа незапослености и непродуктивности радне снаге.

• Некомпатибилност образовања са потребама на тржишту рада.

• Кашњење са реформама у образовном систему.

• Не постоје политике развоја људских ресурса.

ЗАПОШЉАВАЊЕ

Сви подаци показују да је незапосленост проблем број 1 младих у нашој држави. Процентуално она износи преко 60% !

Од тога, 13,4% незапослених младих су незапослени мање од 12 мјесеци.

Половина незапослених су незапослени преко 2 године.

1/5 преко 5 година.

Министарство цивилних послова БиХ (са одговорним Одјелом за рад, запошљавање, здравство, социјалну заштиту и пензиони фонд) и Агенција за рад и запошљавање су државне институције директно одгворне за сектор запошљавања и рада. Ту су још и два стална тијела при Савјету министара БиХ која су од кључне важности за развој политике запошљавања младих, Дирекција за економско планирање и Комисија за координацију питања младих у БиХ.

ЗДРАВЉЕ

Здравље представља основни услов цјелокупног развоја друштва, оно је одговорност појединца, заједнице и државних институција, а рад на овим питањима је дугорочна инвестиција.

Млади у БиХ се на овом пољу сусрећу с бројним ризицима, а најинтензивнији су: ефекти рата, погоршани услови живота, повећана злоупотреба психоактивних супстанци, алкохола и дуванских производа, лоше ментално здравље (с повећаном стопом суицида), лоше физичко здравље узроковано небављењем спортом, вршњачко насиље, неинформираност о сексуално репродуктивном здрављу, HIV/AIDS и сексуално преносивим инфекцијама и др. Такође знатан дио популације младих не посједује здравствено осигурање, њих 10%.

Босна и Херцеговина посједује солидну правну основу када је у питању ова област. Поред низа закона који се индиректно односе на здравље младих, постоје 4 закона који директно регулишу област здравља младих особа:

• Закон о спречавању и сузбијању злоупотреба опојних дрога;

• Закон о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ;

• Закон о равноправности полова у БиХ;

• Оквирни закон о основном и средњом образовању у БиХ.

СОЦИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ МЛАДИХ

Укупна популација младих је осјетљива група и много ближа граници сиромаштва него популација одраслих.

Млади који нису наставили образовање након завршене основне школе имају највећи удио у сиромашној популацији, 57%.

Млади повратници у одређене дијелове земље чине 10% сиромашних.

Поред младих повратника, „рањиве“ категорије су и млади с потешкоћама у развоју и здрављу, Роми и припадници других мањина, те млади самохрани родитељи.

Социјална помоћ представља једно од основних људских права која је БиХ дужна обезбиједити својим грађанима на основу потписаних међународних конвенција (Европска социјална повеља из 1961.) као и Устава БиХ (Анекс I који садржи Међународни споразум о економским, социјалним и културним правима).

Стратешки приоритети на пољу социјалних политика огледају се у сљедећем:

- усклађивања стандарда, регулатива и политика (међу разичитим административним јединицама)

- успостављање институционалног оквира (који ће омогућити политике укључивања)

- побољшање ефективности служби за социјалну помоћ

- стварање дугорочне стамбене политике.

ПАРТИЦИПАЦИЈА – АКТИВНО УЧЕШЋЕ МЛАДИХ У ЈАВНОМ ЖИВОТУ

У практичном смислу, учешће младих значи да су они упознати са својим правима и обавезама у друштву, да их практикују, бране, да имају могућност представљања својих потреба, те да се оне узимају у обзир приликом креирања јавних политика.

Најзначајнији међународни документи који третирају ову област су Европска повеља о учешћу младих у животу на локланом и регионалном нивоу, Бијела књига Европске уније из 2001. године.

У БиХ млади су још увијек недовољно укључени.

Свега 5% младих су чланови омадинских организација, 6% чланови политичких партија, 1% чланови представничких тијела младих.

Највећи изазови с којима се млади сусрећу у овој области:

• Недостатак законске регулативе

• Недостатак програмског приступа

• Транспарентност при додјели и расподјели јавних средстава

• Недостатак јавних простора за младе

• Низак ниво рада с младима

• Низак ниво учешћа младих у босанскохерцеговачком друштву.

КУЛТУРА, СПОРТ И СЛОБОДНО ВРИЈЕМЕ

Спорт представља сваки облик тјелесне активности којим се, путем организованог учествовања или бављења у слободно вријеме, циља на изражавање или побољшањa физичке спремности и душевне добробити, стварајући друштвене везе или дајући резултате у такмичењу на свим нивоима.

Слободно вријеме представља скуп активности којима се појединац по својој вољи може потпуно предати.

Институције које су примарно надлежне за питања културе, спорта и слободног времена младих су надлежна министарства на нивоу ентитета.

На државном нивоу је Министарство цивилних послова БиХ.

Главни изазови за младе на овом пољу су:

• правна неуређеност

• непостојање стратегије нити стратешког оквира развоја и улагања у област културе и спорта

• непостојање програмског приступа

• недостају одговарајући институционлани капацитети

• слаба координација и сарадња између различитих нивоа/институција власти у БиХ

• финансијске потешкоће

• нестручност и неквалификовани дијела спортског особља.